ОМОВ ЗАКОН

Немачки физичар Џорџ Ом радио је експерименте у којима је одређивао међусобну зависност струје, напона и отпорности. На основу експеримената дошао је до закључака које је преточио у Омов закон. 

Јачина електричне струје кроз проводник директно је сразмерна напону на његовим крајевима, а обрнуто је сразмерна његовој електричној отпорности.

[latex]I=\frac{U}{R}[/latex]

При писању Омовог закона треба водити рачуна да ли су усаглашени референтни смерови напона и струје.

Када су неусаглашени референтни смерови напона и струје, Омов закон има облик:

[latex]I=-\frac{U}{R}[/latex]

ЗАДАТАК 1

 

Кроз отпорник отпорности [latex]R=20\operatorname{Ω}[/latex] протиче струја [latex]3\operatorname{А}[/latex].

Колики је напон на крајевима отпорника?

РЕШЕЊЕ

 

[latex]U=R\cdot I=20\operatorname{\Omega}\cdot3\operatorname{A}=60\operatorname{V}[/latex]

ЗАДАТАК 2

 

Колика је проводност отпорника ако је он прикључен на напон [latex]U=50\operatorname{V}[/latex] и кроз њега постоји струја [latex]I=2,5\operatorname{A}[/latex], при усаглашеним смеровима напона и струје?

РЕШЕЊЕ

 

[latex]R=\frac{U}{I}=\frac{50 \operatorname{V}}{2,5 \operatorname{A}}=20\operatorname{\Omega}[/latex]

[latex]G=\frac{1}{R}=\frac{1}{20 \operatorname{\Omega}}=0,05\operatorname{S}[/latex]

Омов закон

Референтни смер струје и напона

Повезивањем отпорника са извором реализује се затворено струјно коло у коме протиче електрична струја (Слика 1).

У датом колу, које се састоји од извора, проводника и отпорника, избором компонената одређене су вредности отпорности отпорника и напона на извору. Оно што је непознато је вредност струје у колу. Немачки физичар Џорџ Ом (Georg Ohm, [latex]1787[/latex]−[latex]1854[/latex]) радио је експерименте у којима је одређивао међусобну зависност струје, напона и отпорности.

У експерименту је мењао вредност напона на крајевима отпорника и утврдио да се повећањем напона на отпорнику линеарно повећава и вредност струје која протиче кроз отпорник. Затим је, за константан напон на крајевима отпорника, мењао вредност отпорности отпорника и утврдио да се вредност струје линеарно смањује са повећањем отпорности. Из датих резултата мерења закључио је да је јачина струје у проводнику сразмерна напону, а обрнуто сразмерна његовој отпорности.

Јачина електричне струје кроз проводник директно је сразмерна напону на његовим крајевима, а обрнуто је сразмерна његовој електричној отпорности.

У математичком облику основни облик Омовог закона се представља као:

[latex]I \ = \ \frac{U}{R}[/latex],  [latex]1 \ \operatorname{А} \ = \ \frac{1 \ \operatorname{V}}{1 \ \operatorname{\Omega}}[/latex],

где је:

  • [latex]U[/latex] - напон на крајевима отпорника;
  • [latex]R[/latex] - отпорност отпорника;
  • [latex]I[/latex] - интензитет струје која протиче кроз отпорник.

Основни облик Омовог закона може да се искористи и за израчунавање:

  • непознате отпорности, ако су познате вредности струје и напона,

[latex]R \ = \ \frac{U}{I}[/latex],

  • или напона, ако су познате вредности отпорности и струје,

[latex]U \ = \ I \ \cdot \ {R}[/latex].

Основни облик Омовог закона може да се примени на отпорнику кроз који протиче струја од краја који је на вишем потенцијалу ка крају који је на нижем потенцијалу (Слика 2). Ако је дати услов испуњен, онда су усаглашени референтни смерови струје и напона на отпорнику. У супротном, када смерови нису усаглашени (Слика 3), односно када струја тече према крају који је на вишем потенцијалу, онда се Омов закон примењује у следећем облику:

[latex]U \ = \ - \ I \ \cdot \ {R}[/latex]

Забави се и научи

Сазнај више

Питања и задаци